izaberi
Ne znam zasto ovu pricu postujem ovde, ali ko zna mozda nekome
bude od koristi, u svakom slucaju ne skodi :)

Ivan je stvarno bio covek koga si uvek rado video.
Uvek je bio dobre volje i uvek bi govorio nesto pozitivno. Kad bi
ga neko pitao kako je,odgovarao je: ''Ne moze mi biti bolje!''.
Ivan je bio prirodni motivator. Ako je neki radnik
imao los dan, uvek mu je pokazao kako treba da gleda
situaciju u pozitivnom svetlu. Zanimalo me je kako mu to uspeva i
zato sam jednog dana otisao kod njega i pitao ga: ''Ne
razumem. Ne mozes uvek biti pozitivan. Kako ti to uspeva?"
Ivan mi je odgovorio: ''Svako jutro kad se probudim,
kazem sebi: Ivane, imas dve mogucnosti.
Mozes biti lose ili dobre volje. Uvek odaberem da sam rade dobre volje. Svaki
put kad mi se dogodi nesto lose mogu izabrati hocu li biti
zrtva ili mogu li nesto nauciti iz toga.
Uvek izaberem da radije nesto naucim. Uvek kad mi se neko pozali,
imam mogucnost da prihvatim njegovu prituzbu ili pak da izvucem
pozitivnu stranu zivota. Izaberem pozitivnu stranu zivota.''
''Da, da, ali to nije tako jednostavno'', rekoh ja.
''Naravno da jeste!'' odgovorio je Ivan. ''Sve u
zivotu su odluke. Kad zanemaris sve nebitne stvari, svaka situacija je
odluka. Sam odlucujes kako ces reagovati na okolinu.
Sam odlucujes kako ce ljudi uticati na
tvoje raspolozenje. Sam odlucujes hoces li biti lose ili dobre volje.
I na kraju krajeva sam odlucujes kako ces ziveti svoj zivot.''

Mnogo sam razmisljao o njegovim recima.
Uskoro sam napustio firmu i osnovao svoju. Izgubio sam
kontakt s Ivanom, ali uvek kad sam trebao nesto da odlucim,
umesto da samo prihvatim laksu varijantu, setio sam se njega.
Nekoliko godina kasnije cuo sam za Ivanovu nesrecu.
Pao je s visine od 20 metara s komunikacionog stuba. Nakon 18-satne
operacije i nekoliko nedelja intenzivne nege Ivan je izasao iz bolnice
s metalnim plocicama u kicmi.
Pola godine kasnije smo se sreli.
Kad sam ga pitao kako je, odgovorio je: ''Ne moze
mi biti bolje! zelis li da vidis moje oziljke?".
Nisam hteo gledati oziljke i zato sam ga pitao na sta je mislio u toku pada.
''Najpre sam pomislio na svoju jos nerodjenu cerku. A kad sam
lezao na tlu, setio sam se da imam dve mogucnosti.
Mogu izabrati smrt ili zivot. Izabrao sam zivot.''
''Zar se nisi bojao? Jesi li izgubio svest?'', pitao sam ga.
Ivan je nastavio: ''Ludi iz Hitne su bili super.
Ponavljali si mi da ce sve biti u redu i da nista ne brinem. Ali kad
su me odvezli na urgentnu vidio sam izraze na licima doktora i sestara i stvarno
sam se uplasio. U njihovim ocima sam vec bio mrtav. Znao
sam da nesto moram uraditi.''
'Sta si uradio?'', pitao sam ga.
'Velika debela sestra mi je postavljala pitanja.
Pitala me je jesam li alergican na nesto.''
"Jesam!!!" odgovorio sam.
Doktori i sestre su prekinuli posao i cekali moj
odgovor.
Udahnuo sam zrak i zavikao: "Na gravitaciju!!!".
Kada se smeh stisao, rekao sam im: ''Odlucio sam
da zivim. Operisite me kao zivoga, a ne kao mrtvoga!''

Ivan je preziveo zbog spretnosti njegovih doktora, ali isto tako zbog svog
posebnog odnosa prema zivotu. Tada sam i ja shvatio da moram svaki dan
odlucivati i ziveti pun zivot.